ADCC SRBIJA

ADCC klub i takmičenje ADCC Svetsko Sabmišn Fajting prvenstvo bile su ideja i kreacija njegove ekselencije šeika Tahnun Bin Zajed Al Nahjana, sina tadašnjeg vođe Ujedinjenih Arapskih Emirata, njegove ekselencije šeika Zajeda. U to vreme, šeik Tahnun je završavao svoje studije u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 1993., nakon što je odgledao prvi UFC događaj, šeik Tahnun je postao veliki fan MMA-ja. Ubrzo nakon toga, počeo je da trenira brazilsku džiu-džicu u San Dijegu, Kalifornija. Nakon završenih studija, šeik Tahnun se vratio u Ujedinjene Arapske Emirate, ali njegova strast prema borilačkim sportovima nije prestala. Šeik Tahnun je krenuo da ostvaruje svoju viziju širenja borilačkih sportova, ne samo u rodnim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, već i da stvori standard prema kojem će se meriti sve parterne borilačke discipline.

Kako bi ostvario svoju viziju, šeik Tahnun je razvio i napravio plan razvoja u dva pravca. Kako bi podstakao rast borilačkih veština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima šeik Tahnun je osnovao ADCC (Abu Dhabi Combat Club). Šeik Tahnun je preuredio jedan neiskorišćeni objekat u Abu Dabiju u borilački klub. Započeo je angažovanje vrhunskih trenera iz raznih borilačkih veština, kao što su brazilska džiu-džica, džudo, rvanje, sambo, tajlandski boks i sl., pružajući im svetski opremljen prostor za održavanje treninga profesionalnih boraca. Ubrzo je ADCC postao vodeći centar za učenje i treniranje MMA-ja u arapskom svetu.

U objektima ADCC-a, vrhunski treneri su držali treninge brazilske džiu-džice, samboa, boksa, kik-boksa, džudoa, rvanja, MMA-a, kao i borbi bez pravila.

Drugi deo plana šeika Tahnuna bio je možda teže ostvariti, ali izuzetno korisniji, jer je nakon sprovođenja svog plana šeik Tahnun ne samo stvorio najbolji grepling turnir na svetu, već je u tom procesu stvorio potpuno novu borilačku disciplinu: Sabmišn fajting.

Kako je postajao sve veštiji u Grejsi BJJ akademiji, šeik Tahnun je video nedostatke u tadašnjoj filozofiji BJJ-a, posebno činjenicu da je u to vreme većina takmičara ignorisala donje ekstremitete, kao što su kolena i stopala. Šeik Tahnun je čovek koji je sledio sopstvene ideje i tako je započeo realizaciju jedne koja će kasnije stvoriti potpuno novi sport koji će se proširiti na celom svetu.

Šeik Tahnun je nastavio da uči ruski sambo, a njegova želja za znanjem dovela ga je do drugih stilova borbe poput rvanja i džudo-a. Dok je učio sve ove stilove, Tahnun je često nailazio na iste izjave instruktora različitih borilačkih veština: „Moja disciplina je bolja od svih ostalih. Ako nju savladate, možete pobediti bilo kog borca u drugoj disciplin!". Problem je u to vreme bio u tome što je svaki stil borbe imao svoj skup pravila, te je bilo nemoguće utvrditi koji je najefikasniji.

Imajući tu ideju na umu, šeik Tahnun je stvorio novo takmičenje i skup „neutralnih“ pravila koja bi omogućila takmičarima različitih borilačkih disciplina da se takmiče jedni protiv drugih i bez brutalnosti udaraca, dokažu sebi i drugima da je njihov stil borenja najefikasniji koji je dostupan. Tako je 1998. godine stvoreno prvo Svetsko prvenstvo u borilačkom klubu Abu Dabija (ADCC). Pravila ADCC-a bazirana su na bodovni sistem koji svakoj borilačkoj disciplini pruža jednake šanse. Pored toga, ADCC je dozvolio većinu završnica (osim pritiska na kičmu), čime se uklanjaju ograničenja svakog stila borenja i stvara neutralno tlo gde su se BJJ, sambo, džudo, rvanje i bilo koji drugi stil borbe mogli takmičiti jedni protiv drugih. ADCC je imao 16 boraca u svakoj od 5 težinskih divizija i apsolutnu kategoriju kojom su se nadmetali za titulu. Pored toga, ADCC turnir pružao je veliku razliku u odnosu na druga takmičenja u borilačkim disciplinama, a to je velika novčana nagrada za pobednike u svakoj težinskoj kategoriji. Po prvi put, borci su mogli da se takmiče i dobijaju novčane nagrade bez potrebe da koriste udarce, stvarajući tako dobro tlo za nadolazeće borce koji su želeli da se oprobaju i testiraju svoju veštinu pre takmičenja u MMA-ju.

Prvo izdanje ADCC-a održano je 20., 21. i 22. marta 1998. godine u Abu Dabiju, ADCC kao novina i uz nedostatak publiciteta (zbog nedostatka specijalizovanih medija u to vreme), privukao je neke od najboljih boraca u to vreme, dok su drugi, možda plašeći se pristrasnosti pravila ili zabrinuti što će se takmičiti u drugom formatu, ostali kod kuće i čekali kraj ovog događaja kako bi doneli svoju odluku o takmičenju, propuštajući priliku da nastupe na ADCC-u.

Nakon završetka prvog događaja, takmičari su se vratili kući oduševljeni kvalitetom događaja i postavljenim pravilima, te je usledila ubrzo usledila eksplozija interesovanja za sabmišn fajtingom. Sa svakim sledećim izdanjem, sve više vrhunskih boraca iz različitih krajeva sveta aktivno su trenirali i pripremali se za ADCC. Sa povećanim interesovanjem počeo je da se javlja i jedan problem: bilo je previše učesnika za dostupnih 16 mesta, što je prisililo ADCC da stvori regionalna kvalifikaciona takmičenja. Ubrzo se sabmišn fajting proširio po celom svetu i stvoren je nov i uzbudljiv sport.

ADCC šampioni i vrhunski takmičari postali su veoma značajni za MMA događaje i neki od njih su zvezde u UFC-u, u Americi i Pride i K1 u Japanu. Imena kao što su Rojler Grejsi, Mark Ker, Mat Hjuz, Rikardo Arona, Tito Ortiz, Rodrigo „Minotauro“, Din Lister, Riko Rodrigez, Met Lindlend, Tom Erikson, Ronaldo „Žakare“ Souza i Vitor „Shaolin“ Ribeiro.

Stalno rastući sport, sabmišn fajting, predvođen ogromnim uspehom ADCC-a, pokrenuo je amaterske lige širom sveta, a svake godine je broj takmičara na ovim i drugim sličnim događajima strahovito rastao. ADCC prvenstvo se oduvek smatralo vrhuncem sabmišn fajting sporta. Zahvaljujući jednom vizionaru, ADCC je postalo svetionik nove generacije i novog sporta.